БОЖИЋНИ ПОСТ!
Божићни пост је по дужини трајања други по реду пост. Траје равно четрдесет дана уочи празника Рођења Христовог – Божића, по коме и носи назив. Највероватније је настао као припремни пост за катихумене, тачније оне који су желели да се крсте и присједине Телу Христовом Цркви Божијој. Његов настанак се везује за четврти век, када је Св. Цар Константин хришћанство прогласио слободном религијом, а Цар Теодосије чак државном религијом. Из тих разлога, вероватно је дошло до наглог пораста броја оних који су имали жељу да се крсте, па будући да су имали припремне периоде који су претпостављали и пост, највероватније је да је на такав начин формиран Божићни пост. О овоме сведочи и до данас задржано освећење воде на Крстовдан, као и појање песме „Ви који се у Христа крстисте у Христа се обукосте“ што се иначе пева у време крштења.
Савремени облик Божићног поста, нови смисао и димензије. Оваплоћење Христово представља силазак Сина Божијег са престола божанства и оваплоћење у утроби човечанства. То је акт љубави Божије, непатворене, жељне да човека ослободи мука. Стога, Божићни пост у некој новој димензији није ништа друго до припрема човека за један чин боговаплоћења у њему, као што се Пресвета Мајка Божија припремала васцели свој живот. Са тим у вези и овај пост треба да има свој смисао у нашим животима. То није само једнонедељна припрема за причешће, која се сматра очишћењем од грехова, то је припрема за истински долазак Христов, боговаплоћење. Зато је важно да истрајући у посту истрајавамо у одржавању жеље да Христос дође у свет, као што је то истрајавала и чинила пресвета Богомајка. Сећајући се на историју икономије Божије, Логосовог силаска у свет, и сами учествујемо у њој, и само желимо да као Израиљ што је требао да жели, оваплоћујемо (сада) Бога Духа Светога у свету и преображавамо га желећи Христов други долазак. Ишчекујући празник Рођења Христовог, припремамо себе за долазак и боговаплоћење Његово, али и за Његов други долазак.
Пост и храна. Најчешће питање је „како који пост постити“, да ли на води, да ли на уљу, да ли уз употребу рибе. Храна оптерећује човека чак и када пости. Треба се ослободити тог оптерећења, важно је постити, бити скроман у исхрани. Није исто обилан и скроман оброк, нити је исто скупо и јефтино поврће, или скупа и јефтина риба…. Најбољи пост је када се човек ослободи оптерећења шта ће јести (јер сви знамо шта је посно) и када и једе скромно и припрема од скромних намирница. Најлепша поука за пост је „Најбољи пост је кад не једемо једни друге!“ У посту и у дане кад се не пости, важно је да храна не води главну реч, већ човечија воља. Поред тога, важно је да оно што једемо не једе нас, јер ако човек пости а приговара скромној трпези, ни то није пост. Воља пре свега, учиниће да нам свака храна буде укусна, и довољна. Човек према својим обавезама и дневним активностима, а по потреби уз савет са својим духовником, треба да узме „благи јарам Христов“ и са радошћу пости.
Нека нам је Божићни пост на спасење и на радост, нека нас учини благим и кротким жељателницима Логосовог Боговаплоћења и Христовог Другог доласка!
ђакон Саво Лазић